СРПСКО-ТУРСКИ РАТОВИ 1876. – 1886.

Прво искушење пододбор Црвеног крста  у Пожаревцу имао је са почетком Српско–Турског рата 1876. свега пет месеци од свог оснивања.

Почетак рата Црвени крст Србије није дочекао неспреман у организационом смислу, чинило га је 35 пододбора и око 2000 чланова. Колико је Црвени крст тада учинио за становништво и војску Србије најбоље говори захвалница кнеза Милана по окончању рата у којој пружену помоћ Српског Црвеног крста поистовећује са оним што је учинила држава и при томе сматра да помоћ Црвеног крста Србије можда била чак и већа него ли помоћ државе.

Први задатак Пододбора у Пожаревцу био је у припреми довољних количина завојног материјала. Колико се озбиљно приступило изради тивтика, завојних марама и компреса најбоље говори податак да их је за цело време потреба било довољно.

Главни одбор Црвеног крста и пододбори за сво време Српско-Турских ратова оснивали су или помагали војне болнице потребним санитетским материјалом.

Пожаревачки пододбор је помагао три болнице: у Пожаревцу, Дубравици и Драговцу.

У Пожаревцу, пододбор је тесно сарађивао са окружним физикусом Др Аћимом Медовићем.

Времена су била тешка али се Пододбор довијао на разне начине како би обезбедио довољну количину санитетског материјала и постељина.

Пододбор је помагао и болницу у Драговцу која је формирана за турске војнике, што довољно говори о хуманости и свести српског народа у тадашње време.