Здравствено превентивна делатност

(Правни основ: Закон о Црвеном крсту Србије, члан 6, члан 7, тачка 2 и 3. члан 9. тачка 7, члан 13, 14, 15. и 16. Закона и члан 18. Закона о здравственој заштити, Закон о јавном здрављу члан 7.) 

ПРОМОЦИЈА ЗДРАВЉА И ПРЕВЕНЦИЈА БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ

У Закону о Црвеном крсту Србије, Националном Друштву је, у складу са циљевима Међународног покрета додељена улога да у сарадњи са здравственим установама, учествује у промоцији здравља, унапређењу здравља појединих групација становништва и превенцији болести од већег социо-медицинског значаја.

Промоција здравих стилова живота и превенција болести зависности на територији Србије, треба да допринесу смањењу броја људи, пре свега младих у погледу ризичног понашања у сваком облику и порасти знања из области превенције  и здравих стилова живота.

Циљеви Црвеног крста Србије у овој области су:

1. Промена понашања најшире друштвене заједнице и усвајање виших стандарда личне хигијене, репродуктивног здравља и пракси здравог живљења.
2. Допринос смањењу броја оболелих од туберкулозе кроз едукацију и активно проналажење оболелих од туберкулозе у Србији, као и подршку лечењу оболелих у Србији
3. Смањивање патње палијативних пацијената и помоћ породицама палијативних пацијената
4. Подизање нивоа свести јавности, пре свега младих о штетности злоупотребе психоактивних супстанци

Црвени крст као највећа хуманитарна организација у земљи овај посао обавља, користећи своје људске ресурсе, младе волонтере. Њихова је улога преношење знања својим вршњацима из области здравих стилова живота, ХИВ и АИДС, туберкулозе, полно преносивих болести, здраве исхране, болести прљавих руку, пушења, болести зависности… Они се у таквим активностима појављују било као едукатори, било као промотери специфичних вештина користећи интерактивне методе, вршњачке дискусионе групе, као и едукацију родитеља и просветних радника. Овим се унапређују позитивни ставови и отвара могућност за породичну и дискусију у локалној заједници.

Црвени крст Србије, је носилац активности или равноправан партнер других организација на достизању ових циљева кроз реализовање континуираних едукација, кампање и обележавање светских дана који су посвећени здрављу. Ове активности се одвијају на локалном, градском и републичком нивоу.

Календар здравља

• 31. јануар                    Национални дан борбе против дуванског дима
• 24. март                      Светски дан борбе против туберкулозе
• 7. април                      Светски дан здравља
• 31. мај                         Светског дан борбе против пушења
• 26. јуна                       Светски дана борбе против злоупотреба дрога
• 26. септембар             Светски дан срца
• Новембар                   Месец борбе против болести зависности
• 1. децембар                Свестки дан посвећен броби против ХИВ и АИДС

Промоција здравих стилова живота 

Општи циљ здравствено превентивних активности Црвеног крста Србије је подизање свести грађана о важности упражњавања здравих стилова живота и важности превенције болести са посебним акцентом на рањиве групе (младе, старије, и социјално угрожене особе). Превенција болести зависности кроз подизање свести грађана о штетности злоупотребе психоактивних супстанци.

Превенција и смањење ризичног понашања и болести спроводи се кроз континуиране превентивно едукативне садржаје и кампање уз ангажовање професионалних сарадника и волонтера Црвеног крста на свим нивоима. Фокус рада је заснован на партиципаторном приступу кроз обезбеђивање информација, едукацију за здравље и развој вештина неопходних за живот и одвија се у школама, кући, на послу и у заједници.

ПРОЦЕНЕ: СЗО ДА ЋЕ ДО 2020. 70% БОЛЕСТИ БИТИ ПОВЕЗАНО СА НАЧИНОМ ЖИВОТА, ГДЕ СЕ КАО НАЈВАЖНИЈИ ФАКТОРИ НАВОДЕ:

Физичка неактивност

Неуравнотежена и неправилна исхрана (прекомерна тежина, гојазност)

Пушење

Злоупотреба алкохола

1. Физичка активност

„Кретање може да замени многе лекове, али ниједан лек не може да замени кретање!“  Tissot (1728-1797)

Физичка активност је са једне стране  важан чинилац и неодвојиви елемент здравих стилова живота, а са друге стране један од најлакших начина за унапређење здравља. Доприноси сагоревању калорија и потрошњи енергије коју уносимо храном, па тако утиче на одржавање жељене телесне тежине, смањује ниво шећера и холестерола у крви. Редовна активност доводи до смањења нивоа крвног притиска и смањује ризик од настанка обољења срца за 50%. Физичка активност мора да буде прилагођена могућностима и општем здравственом стању. Она треба да буде пријатне, а не да представља стрес.

20 до 60 минута умереног вежбања пет пута недељно помаже да одржите срце здравим и да снизите свој крвни притисак.

Размишљајте о томе на који начин можете да будете активнији у свом свакодневном животу. Било која активност после које се осећате загрејани и благо задихани је идеална.

Препоручени пулс током физичких активности:

 

 

 

Узраст  | Пулс у минути

20 – 29       115 – 145
30 – 39       110 – 140
40 – 49       105 – 130
50 – 59       100 – 125
60 – 69       95 – 11

2. Правилна исхрана

Уравнотежена и разноврсна исхрана је веома значајна у очувању и унапређењу здравља.

 Унос поврћа и воћа: Препоручује се 2-3 порције дневно превасходно у сировом стању.

Млеко и млечни производи: 2-3 пута дневно, по једну шољу, односно порцију. Бирати напитке и производе са ниским процентом масти.

Месо, јаја и производи од меса: Месо и пеоизводе од меса јести  једном  дневно у количини до 150 грама. Предност дати посном месу (пилеће, риба). Јести 2-3 цела јаја недељно.

Риба и морски производи: Препорука су два рибља оброка недељно.

Масти и уља: Масноће које се препоручују су хладно цеђена уља (маслиново, кукурузно, сунцокретово, сусамово), користити  као прелив за салате, а никако за тремичку обраду намирница (пржење, поховање). Треба значајно смањити унос засћених масти и холестерола (маргарин, мајонез, маснће и кожурице са меса, пржена и похована јела…).  Добри извори маснћа су: коштуњави плодови (орах, бадем, лешник, кестен) и семенке (сусам, семе сунцокрет, семе бундеве). Поред правилног избора и припреме, веома је важно комбиновање намирница.

Житарице (пшеницу, јечам, овас и сл.) треба конзумирати са јогуртом или киселим млеком. Уз месо, рибу или јаја треба јести зелено лиснато поврће, паприку, парадајз или лимунов сок.

Шећери: Избегавати слаткише

Соли: Унос слоли треба ограничити.  Со утиче на пораст крвног притиска, тако да је важно јести је што је мање могуће. Немојте додавати со вашој храни када кувате или када сте за столом. 

3. Оставите пушење

   Пушачи имају двоструко већи ризик за појаву срчаног и можданог удара . Многи пушачи не размишљају зашто пуше. После вишегодишњег пушења, та радња постаје аутоматска.

Добре стране престанка пушења:
– Само 8 сати по престанку, Ваше тело има више кисеоника и крвни притисак почиње да опада.
– После једног дана, лакше се пењете уз степенице.
– После два дана враћа Вам се чуло укуса и мириса.
– После недељу дана доток крви у Ваше руке и стопала се побољшава
– После годину дана, ризик од срчаног удара се смањује за 50%.

4. Оставите алкохол
5. Спавајте довољно
6. Водите рачуна о хигијени руку, тела, уста и зуба
7. Идите на редовне контроле здравственог стања и редовно узимање преписане терапије

Психосоцијална подршка 

Оснаживање појединаца и заједница је срж психосоцијалних програма. Психосоцијални програми узимају у обзир ресурсе и снаге појединаца и заједница и поштују њихову независност и достојанство у превазилажењу кризе. Психосоцијална подршка појачава резилијентност, оспособљава људе да се поврате и опораве од кризе као и да се у будућности ефикасније носе са критичним догађајима. Због тога је неопходно да су програми прилагођени конкретним ситуацијама, да узимају у обзир локалне потребе и да се адекватно односе према ресурсима и култури.  Термин „психосоцијално“ односи се на динамички однос између психолошких и социјалних ефеката кризе. Ове две димензије су врло уско повезане:

• Психолошке димензије су: унутрашњи, емоционални и мисаони процеси, осећања и реакције;
• Социјалне димензије су: односи, породичне мреже и мреже у заједници, социјалне вредности и културни обичаји.

  Циљ психосоцијалне подршке је пре свега добробит појединца, породице и заједнице и ублажавање утицаја кризног догађаја, олакшавање процеса опоравка и спречавање или смањење могућих последица на психичком плану.  Намењена је свим особама које су су погођене кризним догађајима, а нису у стању да превазиђу ситуацију коју процењују као болну и стресну.

  Психосоцијална подршка помаже људима да се опораве након кризе која је пореметила њихове животе. Црвни крст примењује интервенције психосоцијалне подршке које се односе на целокупну заједницу, а усмерене су на јачање социјалне повезаности људи у заједницима погођеним кризом тако што се побољшава психосоцијална добробит појединаца и заједница у целини. Психосоцијална подршка може да буде потребна у ситуацијама када је један кризни догађај, попут поплаве или рушења зграде снажно погодио заједницу. Такође може да буде потребна за смањивање утицаја хроничне кризне ситуације. То може да буде текући оружани сукоб, економска криза или насиље и злостављање који постепено негативно утичу на добробит људи.

  У складу са дефиницијом здравља Светске здравствене организације, која каже да је здравље „стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести и онеспособљености“, Црвени крст Србије развија своје програме психосоцијалне подршке. Црвени крст Србије своје активности и у овој као и у другим областима реализује у складу са Законом о Црвеном крсту и у складу са међународним стандардима.